STRATEŠKI TOKOVI: Središte svetske diplomatije?
Dodajte Kurir u vaš Google izborJednako je s državama, jer neke, opravdano ili neopravdano, misle da su centar sveta, dok se druge ponašaju u skladu sa svojim realnim kapacitetima. Prošlonedeljno zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) u Njujorku, nesuđenog središta svetske diplomatije, lepo je pokazalo šta pojedine države misle o sebi, a šta o drugima. Tako su jedni izašli iz sale kad je za govornicu stupio premijer Izraela (ne i Srbija, jer mi trenutno nemamo luksuz da ikome morališemo), drugi su lupali pesnicom o govornicu zbog dvojakih standarda aktuelne svetske politike, dok su se treći, gde spada i Srbija, pozivali na međunarodno pravo, pazeći da nikoga ne uvrede, kako ne bi pogoršavali svoju ionako komplikovanu geopolitičku situaciju.
No, jednako bitno, ako ne i bitnije od onoga što se dešavalo unutar plenarne sale GS UN, jeste ono što se dešavalo na njenim marginama, gde je niz državnih delegacija održao bilateralne sastanke, koji su bili važniji što je značajniji bio rang država. Tako je sasvim opravdano najviše pažnje privukao sastanak američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Međutim, sve oči u Njujorku ipak su bile uprte negde druge, 364 kilometra južnije, u Vašington, gde su se u isto vreme sastali kineski predsednik Si Đinping i američki predsednik Donald Tramp. Svakako nije slučajno što su se dvojica predsednika dveju vodećih sila našeg doba sastali baš dok je zasedao GS UN, što možemo shvatiti kao demonstraciju toga gde je pravo sedište svetske diplomatije, do čega je više bilo stalo Trampu nego Siju, ali mu je kineski predsednik džentlmenski izašao u susret dolazeći uredno u Vašington. S druge strane, Tramp je kineskom predsedniku izašao u susret time što mesecima odlaže američki paket oružja Tajvanu od čitavih 14 milijardi dolara, što je za Kinu apsolutno najvažnije pitanje u odnosima sa Amerikom. Tramp je ovim pokazao da je mudriji u odnosima s Kinom od američkih demokrata, koji su pre nekoliko godina poslali na Tajvan Nensi Pelosi, što su Kinezi shvatili kao provokaciju i što je izazvalo momentalni prekid kontakata između kineske i američke vojske, a što je opet veoma nezgodno, jer vojske supersila moraju biti u kontaktu čak i kad se ne slažu, kako bi sprečile sve nepotrebne nesporazume. Kako bi ispeglao odnose, tada je u Kinu morao da potegne stogodišnji dr Kisindžer u svojoj poslednjoj velikoj misiji pred smrt, uspevajući da autoritetom starog kadra za specijalne zadatke ponovo obnovi one najdublje kontakte. No, iz ovog potencijalno nezgodnog nesporazuma svi su izvukli pouke, pa tako danas Tramp ne rizikuje ponovni prekid kontakata u najvažnijim stvarima.
A najosetljivije stvari između supersila su oduvek bile vojne, dok su sve druge - trgovinske, kao i aktuelna pitanja veštačke inteligencije (AI) - manje osetljive. U trgovinskim i pitanjima AI prilikom ovog sastanka Trampa i Sija i nije učinjen neki spektakularan pomak, ali to je manje bitno za održavanje takozvane strateške stabilnosti između supersila sve dok u onim najvažnijim stvarima nema krupnijih nesporazuma.